Mitovi o biljnoj ishrani

Mit br. 1 – Biljna hrana nema dovoljno proteina

Ovo je jedan od najraširenijih mitova o biljnoj ishrani i najčešće pitanje koje se postavlja ljudima koji u svojoj ishrani koriste isključivo biljne namirnice (vegani).

Postoji jedna vrlo simpatične anegdota vezana za ovaj mit. U poznatom naučno-popularnom dokumentarcu novije produkcije, gde poznati „Strongman“ takmičar i višestruki pobednik, inače vegan, priča o tome kako ga ljudi stalno pitaju kako to da je snažan kao bik, a ne jede meso. Njegov odgovor bio je vrlo jednostavan: „A gde ste vi videli bika koji jede meso?“

Ideja da biljna hrana ne sadrži „kompletne proteine“ danas se smatra prevaziđenom, a naučna zajednica se odavno složila da raznovrsna ishrana bazirana na biljnim namirnicama pruža dovoljno energije, ali i sve aminokiseline (gradivne blokove proteina) koje su nam potrebne.

Američka asocijacija dijetetičara je pre više od 10 godina i zvanično objavila svoj stav da je „pravilno planirana vegetarijanska ili veganska ishrana zdrava i nutritivno adekvatna našim potrebama i da može pružiti zdravstvene benefite kako u prevenciji tako i u tretmanu određenih bolesti. Ovo se podjednako odnosi na sve ljude, u različitim fazama života i sa različitim nivoima fizičke aktivnosti“.

Proteini su nam neophodni za izgradnju i regeneraciju tkiva. Naročito dobri biljni izvori proteina su: soja i proizvodi od soje (tofu, tempeh, sojino mleko), kinoa, orašasti plodovi, semenke, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo, leblebija), ali i cele žitarice i proizvodi od celih žitarica (integralna pasta i hlebovi od integralnog brašna i celih zrna).

Image Credit: shutterstock

Mit br. 2 – Neophodno je unositi mlečne proizvode zbog kalcijuma

Ako postoji neko zdravstveno uverenje koje nam je neumorno plasirano od najranijeg detinjstva, to je da je neophodno piti mleko da bi imali jake kosti. Mleko kao glavni izvor kalcijuma ugravirano nam je u svest kao „činjenica“ koja se ne dovodi u pitanje. Ovo, međutim, prosto rečeno, nije istina.

Oko 70% svetske populacije ne pije mleko nakon detinjstva, jer su netolerantni na laktozu. Da je mleko toliko neophodno za kosti, ljudi koji ne mogu da piju mleko bili bi u velikom problemu. Druga činjenica koja dovodi u pitanje benefit mleka na gustinu kostiju je da upravo zemlje sa najvećom potrošnjom mleka i mlečnih proizvoda po glavi stanovnika (uglavnom zapadne zemlje) imaju najveću stopu oboljevanja od osteoporoze (slabosti kostiju u starijem dobu).

Fantastični i zdravi izvori kalcijuma među biljnim namirnicama su: susam i pasta od susama (tahini), tofu, tempeh, pasulj, bademi, smokve, bundeva, kelj i uopšte zeleno lisnato povrće. Dobar izvor kalcijuma su i biljna mleka obogaćena kalcijumom. Ne treba zaboraviti i na vitamin D koji je jako bitan, jer pomaže našem organizmu da apsorbuje kalcijum.

Mit br. 3 – Životinjske namirnice su neophodne zbog unosa vitamina B12

Dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom su male (oko 1,5 mikrograma dnevno), ali je ta količina neophodna za očuvanje zdravlja nervnog sistema. B12 inače proizvode bakterije koje žive u zemlji. Ljudi i životinje su kroz istoriju unosili dovoljne količine ovog vitamina hraneći se neopranim biljnim kulturama. Današnja proizvodnja hrane podrazumeva visoke higijenske standarde koji naše biljne namirnice lišavaju vitamina B12. Zbog toga je neophodna suplementacija. Ne samo ljudima, već i životinjama koje se gaje za ljudsku ishranu. Iz tog razloga ne stoji argument da je neophodno jesti meso da bi uneli vitamin B12.

Mit br. 4 – Biljnom ishranom se ne može uneti dovoljno gvožđa

Vrlo je raširen i mit da je neophodno da jedemo meso da bi obezbedili našem organizmu dovoljno gvožđa. Jedna od najvećih nutritivnih studija ikada sprovedenih – EPIC Oxford study (European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition study) uporedila je ishranu 18000 mesoždera, 4500 peskaterijanaca (ljudi koji od mesa jedu samo ribu), 6600 vegetarijanaca i 800 vegana. Rezultati su za neke bili vrlo iznenađujući. Kada je u pitanju unos gvožđa, zaključak studije je bio da su najveću količinu gvožđa unosili – vegani. Još interesantniji podatak do koga je ova studija došla je da su na poslednjem mestu po unosu gvožđa našli, verovali ili ne, „mesožderi“.

Najbolji izvori gvožđa među biljnim namirnicama su: mahunarke, cele žitarice, semenke, suvo voće, kao i tamno zeleno lisnato povrće. Takođe, poznat je benefit unošenja namirnica bogatih C vitaminom u okviru obroka kako bi se poboljšala apsorpcija gvožđa iz hrane.

Mit br. 5 – Soja i proizvodi od soje su štetni i za zdravlje i za čovekovu okolinu

Priče o štetnim efektima soje počele su pre mnogo godina, zbog pogrešne interpretacije otkrića da soja sadrži fitoestrogene, prirodne supstance koje nalikuju estrogenu. Pojavila se, naime, bojazan da fitoestrogeni (koje ne sadrži samo soja nego i brojne druge biljne vrste) mogu da utiču na polni razvoj, plodnost i sl.

Začuđuje to što su se ove priče o štetnosti soje zbog „navodnog estrogenog dejstva“ održale toliko dugo, iako je u međuvremenu rasvetljeno i šta su fitoestrogeni, kako deluju u ljudskom organizmu i da su između 100 i 100000 puta slabiji od estrogena koji se nalazi prirodno u ljudskom ili kravljem mleku. Simpatično je i to što se dugi niz godina nijedan muškarac nije brinuo da će mu zbog unosa kravljeg mleka ili mlečnih proizvoda (produkata mlečnih žlezda životinje koja je u laktaciji nakon trudnoće) porasti grudi, ali je panika vladala oko soje i fitoestrogena.

Danas se nauka slaže da je soja nutritivno izuzetno bogata i dragocena namirnica koja je odličan izvor proteina, zdravih polinezasićenih masti, B vitamina i gvožđa.

Studije su pronašle da konzumacija soje utiče na snižavanje holesterola i smanjuje rizik od bolesti srca. Potvrđen je i smanjeni rizik od raka dojke u odraslom dobu kod žena koje su u ranom uzrastu konzumirale veće količine soje od onih koje su konzumirale malo ili nimalo sojinih proizvoda. Blagotvoran uticaj soje potvrđen je i u slučajevima žena sa dijagnozom raka dojke, gde je ishrana sojinim proizvodima uticala na manju verovatnoću povratka raka i produženje očekivanog trajanja života nakon dijagnoze.

U vezu sa sojom u novije vreme dovodi se i globalni problem uništavanja šuma zbog kultivacije zemlje radi gajenja ove kulture. Pre nego što optužimo vegane, koji najviše konzumiraju sojine proizvode, za ovaj problem, treba da znamo da se više od 70% godišnje proizvodnje soje troši

na ishranu životinja koje se koriste za ljudsku ishranu ili za proizvodnju drugih životinjskih proizvoda.

Dakle, ako ste zabrinuti za planetu ili želite da uradite nešto dobro za svoje zdravlje, slobodno zamenite biftek ili pileći batak na vašem tanjiru šniclom od mariniranog tofua.

Image Credit: shutterstock

Mit br. 6 – Masna riba je dobra za mozak

Ovo je još jedan mit koji godinama opstaje zahvaljujući marketinškim naporima vrlo bogate industrije suplemenata. Dugo godina vladala je pomama za kapsulama i drugim preparatima sa omega-3 masnim kiselinama, na bazi ribljeg ulja, zbog navodnog „blagotvornog uticaja na očuvanje zdravlja i funkcija mozga“. Međutim, ova marketinška „priča“ raskrinkana je kredibilnim naučnim dokazima kao potpuno neosnovana.

Nije naučno dokazano da riblje ulje utiče povoljno na zdravlje i vitalnost mozga i moždanih funkcija. Štaviše, istraživanja su pokazala da konzumacija masne ribe ili ribljeg ulja može imati štetan uticaj na zdravlje zbog obilja zagađujućih hemikalija koje riba sadrži u značajnim količinama (živa, industrijski zagađivači PCB-s, dioxini, itd…).

Važnost omega 3 masnih kiselina je nesporna, ali su od ribe za zdravlje mnogo sigurniji biljni izvori kao što su: laneno seme, orasi, ili omega 3 preparati na bazi algi (i ribe dobijaju omega 3 iz algi).

Bitno je naglasiti i važnost očuvanja morskog sveta koje je danas ugroženo do te mere da su predviđanja da bi, ukoliko se nastavi sa trenutnim tempom izlovljavanja ribe, do 2050. godine svetski okeani mogli da ostanu bez ribe. Okeani su izvor života na našoj planeti, pa je jasno kakve bi posledice bile za čovečanstvo kada bi umrli naši okeani.

Šašavi mit br. 7 – Zapadnjaci su najzdraviji ljudi na planeti, jer imaju najduži životni vek

Možda većina zapadnjaka ima duži vek od nekih drugih naroda na planeti, ali to sigurno nema veze sa njihovom u većini slučajeva vrlo nezdravom ishranom u kojoj preovlađuju životinjske namirnice i procesirana i brza hrana. Zapadnjaci u proseku duže žive ne zato što su najzdraviji, već zato što imaju najnapredniji i najbogatiji zdravstveni sistem koji uspeva da im i

pored mnoštva bolesti produži život. To znači da često dožive starost, ali retko ko u dobrom zdravlju.

Evo primera Velike Britanije, koja ima oko 63 miliona stanovnika. Najmanje 7.5 miliona ostrvljana živi sa bolestima srca i krvnih sudova, a oko 4 miliona odraslih živi sa dijagnozom dijabetesa. Jedna od osam žena u Britaniji će dobiti rak dojke, a jedan od osam muškaraca rak prostate. Zapravo, podaci trenutno pokazuju da će u nekoj fazi života svaki drugi stanovnik Britanije dobiti dijagnozu neke vrste raka.

Loša ishrana, puna zasićenih masti, holesterola, životinjskih proteina, hormona, antibiotika i faktora rasta, ubija znatno više ljudi godišnje nego pušenje!

Sa druge strane, raznovrsna veganska ishrana, puna voća i povrća, celovitih žitarica, mahunarki, semenki i orašastih plodova, čuva zdravlje i smanjuje rizik od svih najčešćih hroničnih bolesti.

Ultra šašavi mit br. 8 – „Pravi“ muškarci jedu meso

Ovo bi „u prevodu“ trebalo da znači da je muškarcima neophodna ishrana bogata mesom da bi imali dobre seksualne performanse. Još jedna glupost iz kuhinje marketinga mesne industrije! Ne samo da ovo nije tačno, već je istina potpuno suprotna.

Hrana bogata zasićenim mastima, kao što je šnicla, kačkavalj ili slanina, ne doprinose formiranju naslaga samo unutar krvnih sudova koji vode u srce, već i u ostalim krvnim sudovima koji snabdevaju ostale vitalne organe (pa i polne organe). Poznato je među lekarima urolozima da muškarce koji im dođu na pregled zbog problema sa potencijom (naročito ako imaju preko 30 godina, a posebno ako su gojazni) prvo šalju na kontrolu krvnih sudova. Hrana bogata zasićenim mastima povećava i rizik od dijabetesa i gojaznosti, stanja koja takođe mogu da doprinesu pojavi impotencije.

Uvođenje u ishranu što više biljnih namirnica, koje ne sadrže zasićene masti i holesterol, već obilje zdravih ugljenih hidrata, biljnih proteina, kao i zdravih masti, najbolja su garancija dobre seksualne moći, čak i u starijoj dobi.

Mit br. 9 – Piletina je „zdravija“ opcija

Ovaj mit potiče iz 70-ih godina prošlog veka, kada je piletina označena kao „zdravija opcija“ zbog navodno nižeg sadržaja masnoće od crvenog mesa.

Međutim, od tada je prohujalo mnogo godina selektivnog uzgoja pilića korišćenjem intezivnih metoda u industrijskoj proizvodnji. Današnje vrste pilića selektivno su uzgajane godinama kako bi što brže rasle i donele industriji što veći profit. Zbog toga, nažalost, sadrže više masnoće nego proteina, a većina te masnoće je zasićena masnoća!

Visok unos zasićenih masnoća povećava rizik od raka dojke, prostate i debelog creva. Umesto što birate piletinu kao zdraviju opciju, izaberite -leblebiju! A možete i neku drugu mahunarku, jer su sve vrste bogate proteinima i složenim ugljenim hidratima i ne sadrže zasićene masnoće.

I na kraju „mit svih mitova“ – mit br. 10 – Ljudi su „dizajnirani“ da jedu meso

Ovo je tako očigledna neistina! Naša tela su daleko bolje prilagođena za ishranu biljkama nego mesom.

Ljudi imaju enzime u pljuvačci koji vare ugljene hidrate. Mesožderi to nemaju.

Mi možemo da žvaćemo hranu i pomeramo vilicu levo desno, što je karakteristično za biljojede (mesožderi ne žvaću hranu, već je kidaju i gutaju velike komade).

Mesožderi imaju jaku kiselinu u želucu koja im pomaže da brzo svare meso i kratka creva kako bi što pre izbacili ostatke pojedenih životinja. Ljudi imaju mnogo slabiju kiselinu u želucu, a naš sistem za varenje je i znatno složeniji – sa dugačkim crevima. Ovo je karakteristično za biljojede, jer se biljna hrana teže i sporije razgrađuje.

Ljudi imaju male i tupe očnjake, kojima nikoga ne bi mogli zaklati i meke i tupe nokte kojima nikoga ne bi mogli pošteno ni ogrebati, a kamoli raskomadati.

Efekti ishrane mesom bogatim zasićenim mastima na krvne sudove kod ljudi, kao i činjenica da oni dovode do oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova, kao i rizika od moždanog udara, još jedan su dokaz da ljudi nisu „dizajnirani“ da jedu meso. Vukovi i lavovi nemaju taj problem. Među mesožderima ne postoji ateroskleroza!

Raznovrsna ishrana pretežno bazirana na biljnim namirnicama je po svim trenutno dostupnim dokazima najbolja dijeta kako za naš organizam tako i za našu planetu. I mi smo tačno za nju „dizajnirani“!

Share:

Next